Протојереј Ненад Барачки – Свештеник, писац и мелограф српског црквеног појања
Ненад Барачки је живео и радио као парохијски свештеник у Бегеј Светом Ђурђу (1907-1910) и за то време својим трудом и делатношћу оставио је неизбрисив траг о историји нашег места, објавивши књигу „Православна српска парохија у Бега Св. Ђурђу“. Поред тога што је био свештеник и вероучитељ, Ненад Барачки је био и писац, а у научној јавности ће остати запамћен као МЕЛОГРАФ(мелографисање значи бележење, записивање народних црквених напева, прим.аут) српског црквеног појања по карловачком напеву.
Рођен је 25. новембра 1878. године у бачком селу Бођани. Основну школу је похађао у Бођанима и Сремским Карловцима. Током две године као манастирски ђак, учио је појање у манастиру Ковиљ. Гимназијско школовање је започео у Сремским Карловцима, а завршио у Сушаку (Република Хрватска). После положене матуре, завршио је Карловачку богословију 1904. године. Исте године га је темишварски епископ др Георгије Летић рукоположио за свештеника. Из његове кратке биографије, сачуване у рукописној заоставштини Музиколошког Института САНУ у Београду, сазнајемо да је 1922. године дипломирао и на Филозофском факултету у Београду. Као парохијски свештеник, службовао је пре Првог светског рата у више парохија темишварске епархије, између осталих и у нашем месту Бегеј Светом Ђурђу од 1907. до 1910. године.
Његова дугогодишња каријера као свештеника и вероучитеља, била је пример посвећености православној вери и свом роду, али оно што је његово име прославило и сачувало генерацијама до данас, је свакако његова делатност као мелографа и издавање нотних записа српског црквеног појања. Каснији рад са ученицима различитих способности и недовољног предзнања, подстакли су га на нотно записивање црквеног појања и штампање појачких зборника, довољно практичних за редовну употребу. Тако је штампан и „Нотни зборник српског народног црквеног појања по карловачком напеву“, објављен у Новом Саду 1923. године. Потом је 1925. године издао “Литургију Св. Јована Златоустог”, по руском напеву за два дечија гласа. Исте године објавио је збирку богослужбених песама “Свети и Велики Петак”, вечерње и повечерје с канонима плач Мајке Божје, а 1926. године “Рождество Христово или Божић”, православно-српско црквено појање. Током 1928. године, из штампе је изашла “Стихира опста светитељима српским”. По пензионисању 1930. године, наставио је рад на записивању српског народног црквеног појања. Последња објављена појачка књига била је “Воскресеније Христово или Ускрс”, православно-српско црквено појање о овом празнику.
Уживајте у 10. запису протојереја Ненада Барачког: Стихира на “Господи возвах”, у изведби хора „Свети Стефан Дечански“ из Новог Сада. Диригент: Тамара Адамов Петијевић
Поред мелографског рада и објављивања нотне грађе, Ненад Барачки је био и писац уџбеника за више разреде средњих школа: Историја хришћанске цркве и Историја српске цркве.
Као парохијски свештеник, службовао је пре Првог светског рата у више парохија темишварске епархије. У Бегеј Светом Ђурђу је служио кратко, од 1907. до 1910. године, задуживши наше место објављивањем монографије: „Православна српска парохија у Бега св. Ђурђу“. Књига је штампана у штампарији Саве Толицког у Великом Бечкереку. На 105 страна текста, Ненад Барачки је обухватио седам векова дуг историјски развој села, од првог писаног помена 1319. до 1908. године. Књига се састоји од седам поглавља и свако поглавље је писано на основу прикупљених података из архиве Српске православне црквене општине Бегеј Свети Ђурађ, као и на основу и данас релевантне литературе, месног усменог предања и оног, што је сам као добар посматрач месних прилика видео и доживео. Иако у уводу књиге скромно наводи: „Покушао сам да сачиним и јавности у руке да предам, опис овдашње парохије у најкраћим цртама“, књига Ненада Барачког је и до данас остала незаобилазна литература за проучавање друштвеног живота и обичаја Срба у Банату крајем 19. и почетком 20. века, сведочећи о једном тренутку у времену, овако сачуваном будућим генерцијама од потпуног заборава.
Спомен на живот и рад протојереја Ненада Барачког, завршићемо његовим речима: „С много мара, воље и љубави сам радио овај посао, па га с тим предајем у аманет онима, којима сам га наменио“.
