Изградња канала Бегеј

До 18. века, Банат је био претежно мочварна област. С једне стране, то је имало стратешку вредност, али је истовремено значило и нездраве услове за људе у региону, ометајући друштвено-економски развој.

Након победе хабзбуршких царских трупа над Турцима 1716. године, неке од првих предузетих мера биле су регулисање вода Темишвара и околине. Изградња канала Бега почела је 1728. године, под наџором војног гувернера Баната, грофа Флоримунда де Мерсија. Радови су се одвијали што је било могуће правим линијама, низводно од Фагета, пресецајуц́и многе меандре, како би се обезбедила пловидба до Темишвара и Бечкерека (данашњи Зрењанин). Улагани су велики напори да се прокопа канал, граде насипи, ојачају обале и у одржавање пловидбености.

У радовима је учествовало хиљаде људи. Осигуравање рада и хране није било лако. Радило се ручно, мотикама, пијуцима и колима. Радови на регулисању вршени су и низводно од Темишвара, тако да је у новембру 1732. године први пут један чамац из Темишвара саобраћао Бегом, Тисом и Дунавом све до Панчева.
Године 1744. је издата наредба којом је свака општина па тако и Бегеј Свети Ђурађ, која се граничила са каналом, била дужна да одржава обале у добром стању и да помаже у радовима на регулисању, а чувени инжењер Максимилијан Фремаут (пореклом из Холандије), је 1758. године пројектовао хидротехнички чвор који је омогућавао пренос воде између Бегеја и Тамиша.

Укупна пловна дужина канала Бегеј износила је 116 километара, што представља 44км на данашњој територији која припада Румунији и 72км који припадају данашњој Србији.

Фотографије су из 1912. године, усликане у околини Темишвара.