Бошко Шево

Бошко Шево је рођен у Житишту 1948. године. Средњу школу за примењену уметност у Новом Саду завршио је 1967. године. На Академији (данас факултету) примењених уметности у Београду, Одсек примењене графике, дипломирао је 1974. године на визуелним комуникацијама у класи…

Прочитај вишеБошко Шево

Добровољно ватрогасно друштво „Бегеј Свети Ђурађ“

Прва ватрогасна друштва у Војводини оснивана су овим редом: Велики Бечкерек 1868. године, Панчево 1871. године, Нови Сад 1872. године, Сомбор 1873. године, Сента 1874. године, Кикинда 1875. године, Бегеј Свети Ђурађ 1889. године. Организација добровољних ватрогасних друштава је била…

Прочитај вишеДобровољно ватрогасно друштво „Бегеј Свети Ђурађ“

Крчме и гостионице у Бегеј Светом Ђурђу

Прва крчма у Бегеј Светом Ђурђу помиње се крајем 18. века, када су велепоседници из породице Киш продавали право на крчмарење. Према доступним изворима, познато нам је да је у периоду све до 1851. године постојала крчма (гостионица) која је…

Прочитај вишеКрчме и гостионице у Бегеј Светом Ђурђу

Почеци Фудбала у Бегеј Светом Ђурђу

Немачка омладина је крајем 30-их година прошлог века формирала ФК Олимпија, док су српски младићи играли фудбал по травнатој површини испред некадашње зграде апотеке. Идеја о оснивању клуба међу српским младићима потекла је током једног разговора на клупи. Понесени жељом…

Прочитај вишеПочеци Фудбала у Бегеј Светом Ђурђу

Саобраћај у Бегеј Светом Ђурђу

У XIX веку путеви су грађени тако што су насипани коровом, травом и земљом, а на рубовима су копани јендеци за одвод воде. Ширина путева обично је била 6 хвати. На овај начин грађена су три поштанска пута 1830. године,…

Прочитај вишеСаобраћај у Бегеј Светом Ђурђу

Електрификација Бегеј Светог Ђурђа

Општина Бегеј Свети Ђурађ је 1930. године расписала конкурс за електрификацију места, на који се пријавило више фирми. Најпознатије је било предузеће „Волта“ из Петровграда, али пошто је оно тражило од општине да трајање концесије за електричну енергију буде 35…

Прочитај вишеЕлектрификација Бегеј Светог Ђурђа

Улазак српске војске у Бегеј Свети Ђурађ 1918. године

Од сабора у Баји 1694. године, преко Темишварског сабора 1790. године, Срби су кроз историју одувек тражили посебну територију и аутономију у оквиру Хабзбуршке монархије, Аустријског царства и Аустро-угарске монархије. На Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. године, установљено је…

Прочитај вишеУлазак српске војске у Бегеј Свети Ђурађ 1918. године

Сточарство у Бегеј Светом Ђурђу крајем 19. века

Сточарство је дуго времена било уз земљорадњу најважнија пољопривредна грана у месту. Међутим, услед разарања пашњака и интезивирања ратарства, оно губи на значају. У Бегеј Светом Ђурђу становништво се највише бавило узгајањем оваца расе цигаја. Њихова намена била је вишеструка,…

Прочитај вишеСточарство у Бегеј Светом Ђурђу крајем 19. века

Жетва у Бегеј Светом Ђурђу

Жетвени радови у Бегеј Светом Ђурђу су почињали већ крајем јуна месеца, а жетва јечма, зоби и пшенице је била веома тежак посао, који се обављао од свитања до сумрака и тај посао је захтевао вештину и брзину. Пре два…

Прочитај вишеЖетва у Бегеј Светом Ђурђу

Школство на српском језику у Бегеј Светом Ђурђу од 1758. године

Љубазношћу наше Љубице Будаћ, историчара и архивског саветника у Архиву Војводине, дошли смо до најновијих информација о школству у Бегеј Светом Ђурђу. Наиме, школство на српском језику у Бегеј Светом Ђурђу се помиње знатно раније, него што смо до сада…

Прочитај вишеШколство на српском језику у Бегеј Светом Ђурђу од 1758. године