Zlata Markov Baranji
Zlata Markov Baranji (Begej Sveti Đurađ, 17. mart 1908 — Novi Sad, 15. mart 1986), bila je srpska i jugoslovenska vajarka. U svom rodnom Begej Svetom Đurđu veoma cenjena, vajarka je iznad ulaza u Hram Svetog velikomučenika Georgija uradila reljefnu ikonu koja prikazuje Svetog Đorđa kako ubija aždaju. Sahranjena je na pravoslavnom groblju, takođe u svom rodnom mestu, iza kapele porodice Markov.
Za Zlatu Markov Baranji vezane su mnoge akcije i izvesne početne inovacije u Novom Sadu između dva svetska rata. Jedna od njih je i učešće u inicijativi Trgovačko-industrijske i zanatske komore za osnivanje škole za aranžiranje izloga, reklamnu i primenjenu umetnost, koja je i osnovana posle rata. Posle rata Zlata se sasvim posvećuje keramici i keramoplastici, mada je učestvovala još na prvoj izložbi keramike u Vojvodini (1934). Tokom 1948. godine pokrenula je Odsek umetničke keramike u novosadskoj Školi za primenjenu umetnost gde je u periodu (1953-1961) prenosila svoje bogato iskustvo rada u keramici. Jedna je od osnivača Udruženja umetnika primenjene umetnosti Srbije i Vojvodine, a bila je i predsednik ULPIDIV-a.
Bračni par Baranji (Zlata i Karlo) učestvovao je 1936. godine na jugoslovenskom konkursu koji je bio raspisan za umetničku dekoraciju tada nove zgrade Narodne skupštine, a od preko tri stotine pristiglih radova, osvojili su drugu i treću nagradu. Najmonumentalniji primer skulpture Zlate Markov-Baranji u javnom prostoru je skulptura Ikara na Zgradi komande vazduhoplovstva u Zemunu iz 1938. godine. Iste godine, Zlata samostalno izrađuje reljefe „Orač” i „Žeteoci” na fasadi zgrade tadašnje Poljoprivredne ogledne i kontrolne stanice u Novom Sadu. Povodom obeležavanja 20-godišnjice ulaska srpske vojske u Novi Sad, na Beogradskoj kapiji u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave postavljena je bronzana spomen-ploča sa prikazom oslobođenja 9. novembra 1918. godine i prigodnim tekstom, rad Zlate Markov-Baranji. Takođe, Zlata je 1938-1940. godine uradila medaljone na fasadi novopodignute palate Dunavske banovine sa likovima četiri srpske vojvode iz Prvog svetskog rata (Živojin Mišić, Petar Bojović, Radomir Putnik i Stepa Stepanović) i kraljeva Petra i Aleksandra.
