Doktor Jakob Puc
Dr Jakob Puc rođen 1848. godine u Katharinafeldu (Ravni Topolovac) je bio čuveni lekar od 1880. do 1920. godine, a tokom svog života spasio je živote velikom broju ljudi.
Tokom 1866. godine u Banatu je izbila epidemija azijske kolere odnoseći veliki broj žrtava. U tadašnjem Katharinfeldu, a današnjem Ravnom Topolovcu su se sa epidemijom suočili mladi Jakob Puc i sveštenik Ištvan Macek, boreći se protiv pošasti do tada poznatim načinima.
Po normalizovanju zdravstvene situacije u selu i završetka školovanja dobija stipendiju koje su se najboljim učenicima u zemlji dodeljivale još od vremena carice Marije Terezije i odlazi na studije medicine u Beč. Medicinski fakultet u Beču imao je u to vreme petsto godina dugu tradiciju obrazovanja medicinskog kadra i okupljao je najumnije mlade ljude na svetu toga vremena. Kada je u Beču 1873. godine izbila do tada najveća svetska epidemija kolere koja je naterala većinu stanovništva, ali i lekara da izbegnu iz grada, Jakob Puc je ostao u gradu i pomagao bolesnima smatrajući da se od upale pluća izlečio Božijim proviđenjem i da je dobio drugu šansu i zadatak da leči ljude. Posle ženidbe živeo je sa porodicom jedno vreme u predgrađu Beča gde je otvorio i ordinaciju, ali mučila ga je nostalgija za zavičajem, što je presudilo da se daroviti lekar vrati u svoj rodni kraj.
Nakon povratka u ove krajeve, u Begej Svetom Đurđu je bio zadužen za lečenje stanovništva koje je pripadalo teritoriji vlastelinskog poseda Kišovih, a potom je radio i kao okružni lekar. Dnevno je prelazio 40-120 kilometara, često neprohodnim glavnim putem: Veliki Bečkerek-Begej Sveti Đurađ-Žombolj. Koliko je težak bio život tadašnjih lekara govori i podatak da se 22 puta prevrnuo kočijama, 20 puta sankama i 4 puta taljigama, žureći da pomogne pacijentima.
Povodom njegovog 87. rođendana mu je u Begej Svetom Đurađu 1935. godine priređena velika svečanost. Tom prilikom je bio pozvan da se obrati prisutnima i kaže par prigodnih reči o svom životu i radu. Ustao je i rekao samo dve reči koje su sublimirale ceo njegov život: Radio sam!
Sahranjen je u porodičnoj kapeli na katoličkom groblju u Begej Svetom Đurađu 1938. godine pored svog starijeg sina.
