PRAVOSLAVNA SRPSKA PAROHIJA U BEGEJ SV. ĐURĐU KRAJEM 1908. GODINE
Prvu knjigu o mestu Begej Svetom Đurđu, napisao je paroh Nenad Barački 1908. godine. Na 105 stranica teksta, autor je obuhvatio istorijski period razvoja sela dug sedam vekova, odnosno od prvog pisanog pomena 1319. godine do 1908. godine.
Time je pre više od jednog veka ovaj parohijski sveštenik, koji je proveo svega četiri godine u službovanju (1907-1910), ostavio nemerljiv trag i značaj u istoriji našeg sela, na čemu smo mu neizmerno zahvalni. Knjiga se sastoji iz sedam poglavlja, a mi ćemo vam u nekoliko delova predstaviti uvod i prvo poglavlje knjige. Ukoliko nakon ovih redova poželite da pročitate celu knjigu, istu možete potražiti u Biblioteci „Branko Radičević“.
Mesto Begej Sveti Đurađ je opština u lepoj i miloj nam domovini Ugarskoj, županiji torontalskoj, srezu veliko-bečkerečkom. U crkveno-avtonomnim poslovima potpada pod pravoslavnu srpsku mitropoliju karlovačku, eparhiju temišvarsku, protoprezviterat veliko-bečkerečki.
Leži na levoj strani Begeja, jugozapadno od Temišvara a severoistočno od Vel. Bečkereka, na glavnom drumu između Vel. Bečkereka i Žombolja, kao i na željezničkoj pruzi, koja vezuje Vel. Bečkerek sa Žomboljom.
Broji oko 600 kućnih brojeva i blizu 3.000 stanovnika, od kojih su 1.042 (skoro 36%) pravoslavni Srbi, 1.842 (63%) rimokatolici Nemci, oko 22 (3/4%) Jevreja i 10-12 (1/4%) duša drugih veroispovesti.(Najstarije doba). Po narodnom predanju, koje postoji među ovdašnjim Srbima, Begej Sveti Đurađ je još u najdavnijoj prošlosti bilo čisto srpsko mesto, što u nekoliko pokazuje i sama priča o njihovom postanku. U narodu se pripoveda, kako se u ovo mesto doselila prvo i prvo neka porodica Đurđevih, od koje je ostalo dve jetrve udovice po imenu Kata i Grana, čiji su muževi izumrli ili valjda u ratovima poginuli. Katini sinovi prozvaše se Katići, a Granini sinovi Granići. Ove dve porodice su i danas brojno gotovo najjače, tako, da Katića ima 21, a Granića 11 kuća.
Značajno je još i to, da obe ove porodice svetkuju kao kućevnoga sveca – svečarstvo – sv. Đurđa (23. aprila), da je i pravosl. srpska crkva ovdašnja posvećena sv. Đurđu, usled čega je sasvim verovatno i moguće izvesti zaključak, da je po porodici Đurđevih (potonji Katići i Granići), koja je svetkovala sv. Đurđa, i hram božiji posvećen sv. Đurđu a i samo ovo mesto dobilo svoje ime: Sv. Đurađ (St. Đurađ). A zato, što leži pored Begeja, zove se: Sv. Đurađ na Begeju, ili danas: Begej Sveti Đurađ.
