Begej
Sveti Đurađ
1319
Najstariji sačuvani pisani istorijski izvor o mestu Sveti Đurađ datira od 27. juna 1319. godine. Reč je o darovnoj povelji kojom je mađarski kralj Karlo Robert Anžujski (1228–1342) poklonio mesta Sveti Đurađ (Zenthgyurgh), Itebej (Ithebew), Idvarnak (Wduarnok), Harumdsku (Harumdersk) i pustaru Vida (Wyda) upravniku (kastelanu) tvrđave Iljed Tamašu Kartaliju i njegovom bratu Etelu.
– Klikni na povelju ispod da pročitaš više informacija –
Najstariji sačuvani pisani istorijski izvor o mestu Sveti Đurađ datira od 27. juna 1319. godine. Reč je o darovnoj povelji kojom je mađarski kralj Karlo Robert Anžujski (1228–1342) poklonio mesta Sveti Đurađ (Zenthgyurgh), Itebej (Ithebew), Idvarnak (Wduarnok), Harumdsku (Harumdersk) i pustaru Vida (Wyda) upravniku (kastelanu) tvrđave Iljed Tamašu Kartaliju i njegovom bratu Etelu.
Klikni na povelju ispod
da pročitaš više informacija
Pratite nas na društvenim mrežama
Fejsbuk
Tviter
— Begej Sveti Đurađ (@BegejStGeorge) May 6, 2023
Tiktok
@begejsvetidjuradj1319 Monografija - Begej Sveti Đurađ 1319-1947.
♬ History - Revember
Jutjub
Pratite nas na društvenim mrežama
Fejsbuk
Tviter
— Begej Sveti Đurađ (@BegejStGeorge) May 6, 2023
Tiktok
@begejsvetidjuradj1319 Monografija - Begej Sveti Đurađ 1319-1947.
♬ History - Revember
Jutjub
Fejsbuk
Tviter
— Begej Sveti Đurađ (@BegejStGeorge) May 6, 2023
Tiktok
@begejsvetidjuradj1319 Monografija - Begej Sveti Đurađ 1319-1947.
♬ History - Revember
Jutjub
Poznate ličnosti
Pored ljudi koji su rođeni ili značajan deo svog života i rada proveli u mestu, treba spomenuti i one koji su se kratko zadržali, ali su u jednom periodu bili naši sugrađani.
Agošton Baranji (Miškolc, 1798 – Mako, 1849), pisac i istoričar, rođen je u mestu Miškolc u severnoj Mađarskoj. Završio je studije prava u Pešti i doselio se 1825. godine kod rođaka u Sveti Đurađ, gde je bio zaposlen kao činovnik na vlastelinstvu porodice Kiš od Itebeja. U Svetom Đurđu je nastao njegov rad o istoriji Svetog Đurđa, jedan od njegovih prvih radova na temu istorije naselja u Vojvodini, koji je objavio u listu Minerva 1826. godine.342 Potom je stupio u državnu službu i radio najpre kao podbeležnik, a zatim kao arhivar Torontalske županije. U tom periodu počeo je da piše obimnije radove iz istorije Banata, na osnovu čega je 1836. godine izabran za dopisnog člana Mađarskog učenog društva, koje će kasnije biti pretvoreno u Mađarsku akademiju nauka. Njegove najpoznatije knjige su: Povesnica Torontalske županije (Torontál vármegye hajdana, Buda 1845) i Spomenica Tamiške županije (Temes vármegye emléke, Nagybecskerek 1848).
Treba pomenuti da je u porodici zidara jevrejskog porekla u Žitištu, prema mnogim mađarskim izvorima, rođen Ferenc Kemenj (Kon) (1860–1944), pedagog, humanista i jedan od osnivača Međunarodnog olimpijskog pokreta. Međutim, kako je otac u vreme njegovog rođenja radio kao građevinski izvođač u Zrenjaninu, u svim biografijama se za mesto rođenja uzima grad na Begeju.
U Begej Svetom Đurđu je kratak period života živeo baron Petar IV Nikolić od Rudne (1810–1878), potomak jedne od najbogatijih srpskih plemićkih porodica koja se orodila sa srpskim knezom Milošem Obrenovićem. Poznato nam je da je 1878. godine prodao svoj udeo u porodičnom imanju nećaku Fedoru I i povukao se u tadašnji Begej Sveti Đurađ, verovatno zato što je bio oženjen Marijom Damaskin od Nemeta, sestrom naše Jelene Damaskin Kiš, koja mu je pružila gostoprimstvo u mestu. Iste godine je preminuo, a sahranjen je verovatno na katoličkom groblju u mestu.
Vekova davnih to su tragovi
1319.
- Posle oslobođenja Banata od turske vlasti, Bečka dvorska kancelarija je dala na licitaciju banatsku zemlju. Kupili su je mahom bogati Jermeni i Cincari, koji su se obogatili trgujući za potrebe austrijske vojske. Oni su se brzo pokatoličili, stekli plemstvo i na svojim posedima izgradili dvorce, u kojima se okupljala društvena elita tog vremena. Porodica Kiš od Itebeja je imala letnjikovce u Begej Svetom Đurđu i Elemiru, ali nijedan do danas, nažalost, nije sačuvan. Do današnjeg vremena sačuvani su: dvorac u Ečkoj – nekadašnje vlasništvo porodice Lazar; dvorac u Novom Bečeju – posed barona Rohoncija; dvorac grofa Karačonjija u Novom Miloševu; dvorac u Čoki Lerinca Marcibanjija i još nekoliko manjih građevina ovog tipa.
- Itebejski sveštenik Nikola Bertišić bio je osuđen na dve godine zatvora kao jedan od vođa pobune mesta Itebej, Veliki Torak, Mali Torak i Sveti Đurađ protiv vlastelina Isaka Kiša. Temišvarska eparhija je tražila od državnih organa da se sveštenik oslobodi zatvorske kazne, ali nije poznato kako je molba rešena.
- Vlastelin Isak Kiš je zatražio od Torontalske županije da otpusti beležnika mesta Svetog Đurđa Janoša Papa zbog vređanja vlastelinskog upravnika. U predstavci vlastima piše da „postoje glasine da je Janoš Pap počinio ubistvo žene i pobegao. Pokvaren je kao osoba koja voli sukobe, svađe i skitnica je. Napao je upravnika vlastelinstva Janoša Farkaša, vređao ga i nazivao svakojakim imenima”. Ne postoje sačuvani izvori na osnovu kojih možemo suditi o ovim oštrim rečima vlastelina protiv opštinskog beležnika, kao ni da li je u pitanju bilo istinito svedočenje ili lažno podmetanje kako bi se odstranio čovek koji je odbijao sprovođenje vlastelinskih zloupotreba.
- Vlastelini i poslovni partneri Isak Kiš i Lazar Lukač sklopili su ugovor s Ugarskom dvorskom komorom o arendiranju prava na krčmarenje, točenje piva, vina i rakije u svim komorskim mestima Bačke. 1785. godina Temišvarski episkop Sofronije Kirilović izveštava Torontalsku županiju da je sa tri dana zatvora „na hlebu i vodi” kaznio četiri svoja sveštenika, između ostalih i Aleksija Sokolovića iz Svetog Đurđa, jer su kasnili sa predajom popisa stanovništva.
- Trifun Krecul, stanovnik Svetog Đurđa, primio je novac iz filijale Kraljevske blagajne Torontalske županije za hvatanje tri vuka.
- Vlastelin Isak Kiš je oduzeo deo zajedničkog pašnjaka mesta Elemir i Sveti Đurađ što je izazvalo revolt kmetova.
- U mestima Sveti Đurađ, Itebej, Mali Torak, Veliki Torak i Klek postoji kurirska služba sa konjičkim pukom. 1796. godina U Elemiru je održan skup srpskih učitelja iz srednjeg Banata u prostorijama srpske škole.
- U proleće 1797. godine bilo je kišovito, sa mnogo vetrovitih dana. Zbog podzemnih voda koje su preplavile atar kasnili su poljoprivredni radovi.
- Knez Svetog Đurđa Nićifor Reljin prijavio je da je 24 radnika iz mesta poslato da popravlja Begejski kanal.
- Dolaskom Nemaca u Sveti Đurađ početkom XIX veka promenjena je etnička struktura sela. Ova promena uslovila je i novu preraspodelu zemlje, ali je srpsko stanovništvo, zahvaljujući vrednoći, i dalje zadržalo svoje pozicije i značajnu količinu zemljišta. Početkom HH veka Nemci u mestu poseduju 2.080 jutara zemlje, Srbi 2.000 jutara, a Rumuni 700 jutara zemlje.
- Vlastelinstvo Sveti Đurađ žali se sreskom načelniku da Botošani, koji žive u Vojnoj granici, teraju konje na pustaru koja pripada vlastelinstvu Sveti Đurađ i da se ponašaju nasilno. Ovo vlastelinstvo zahteva da se poštuje županijska granica i da se 33 jutra pustare oslobodi ili da im Komorska administracija isplati 30 forinti kao naknadu štete.
- Pojavili su se slučajevi konjokradica u Svetom Đurđu i Itebeju koji su procesuirani od strane županijskog komesara za javnu bezbednost. Izvešteno je da u oblasti nije zapaženo skitničenje.
- Mesto Sveti Đurađ je 1808. godine bilo dužno da plati 1.503 forinte glavnog i pojedinačnog poreza.
- Asesor i zakletnik za Sveti Đurađ, Veliki Torak, Mali Torak, Katarinu, Srpski Itebej, Mađarski Itebej, Beodru, Boku i Neuzinu bio je vlastelin Antal Kiš od Itebeja.
- Vlastelinstvo u Svetom Đurđu i vlastelinstva u Turskom Bečeju, Čoki, Padeju, Beodri i Svetom Hubertu (Banatsko Veliko Selo) bili su spremni da gaje pamuk. Složili su se da poseju po jedno jutro pamuka, a Županija je imala zadatak da unapred odredi cenu, obezbedi seme i njegovu isporuku, kao i dostavi uputstvo o uzgoju pamuka na latinskom i ostalim domaćim jezicima.
- Mesto Sveti Đurađ je uplatilo županijskom magacinu u Velikom Bečkereku 16 merica žita kao pomoć državi tokom trajanja rata sa Francuskom.
- Županijska komisija je izradila elaborat o visini plata županijskih beležnika prema klasifikaciji mesta u odnosu na obaveze prema vojsci. Mesta su rangirana u tri klase. Sveti Đurađ je bio klasifikovan u drugu klasu mesta, a plata beležnika je bila 100 forinti.
- Inženjer Dufaul angažovao je radnike i prevoz za potrebe radova na Begejskom kanalu u periodu od 26. oktobra do 7. novembra 1812. godine.
- U vlastelinsku blagajnu u Svetom Đurđu uplaćeno je 1.000 forinti za godišnji zakup (arendu) pustare Kendereš (atar Ravnog Topolovca).
- Božićni praznici su svečano proslavljeni u vlastelinskom dvorcu u Svetom Đurđu. Pored domaćina, Katarine Kiš (udovice Mikloša I Kiša), njenog sina Antona i žene mu Katarine Leghard, proslavi praznika su prisustvovali rođaci iz Elemira – baron Leven i Marija Kiš Pejačević, dok je Erne Kiš u to vreme bio na vojnoj akademiji.
- Povodom četvrt veka od smrti Isaka Kiša (1792. godine), održan je u vlastelinskoj crkvi u Elemiru rekvijem, posvećen utemeljivaču ugleda porodice Kiš. Misi su prisustvovali rođaci, mnogobrojne ličnosti iz redova vlastelina. O ličnosti Isaka Kiša govorio je njegov bratanac Anton Kiš, vlastelin iz Svetog Đurđa.
- Jova Bokšan je 1818. godine bio knez Svetog Đurđa. 1835. godina U Begej Svetom Đurđu je bilo 915 pravoslavnih duša. Srbi su posedovali 95 domova sa zemljom, 25 domova bez zemlje i 12 zemunica bez grunta. Već 1856. godine u mestu je bilo 1.106 pravoslavnih duša i to: 568 muških, 520 ženskih i 242 bračna para. Najveći broj Srba u mestu u XIX veku zabeležen je 1897. godine kada ih je bilo 1.094 i to: 554 muških, 540 ženskih i 214 bračnih parova.
- Loše vremenske prilike koje su pogodile Sveti Đurađ ugrozile su useve i nanele veliku štetu ratarima. 20. decembar 1864. Na Očeve je pokradena crkvena kasa srpske pravoslavne crkve u mestu i iz nje je odneto 120 forinti. Počinioci nisu otkriveni.
- Natalija, žena Riste Nadačina, stara 26 godina, rodila je četiri zdrava muška deteta. Dalja sudbina četvorki nije nam poznata, ali teško da su u ondašnjim higijenskim uslovima svi mogli preživeti.
- Na koričnom listu stare crkvene knjige zapisano je da se u Begej Svetom Đurđu među pravoslavnim stanovništvom rodilo tri muške i 19 ženskih duša, umrlo 20 muških i 14 ženskih duša. Iste godine venčalo se 14 parova. U mestu je navedene godine bilo 44 udovice i 47 udovaca.
- Najveći zemljoposednici u mestu bili su Moja Katić i njegov sin Panta. Oni su 1875. godine posedovali 55 jutara 419 kvadratnih hvati zemlje, već 1898. godine 107 jutara i 1.395 kvadratnih hvati, a 1908. godine 127 jutara i 748 kvadratnih hvati. Pored njih, veću količinu zemlje je u ovom periodu posedovao Sava Moldovan – u iznosu od 107 jutara i 437 kvadratnih hvati.
- Tokom crkvene slave, došlo je po zapisu paroha Nenada Baračkog do sukoba između crkvenih tutora zbog optužbi za proneveru novca zarađenog tokom prodaje pića na seoskoj slavi.
- U navedenom vremenskom periodu u mestu nije bilo značajnijih prestupa i izgreda. Divljih brakova je bilo malo i to obično među starijim ljudima koje je bilo sramota da se pod stare dane venčavaju. Bilo je i nekoliko evidentiranih slučajeva napuštanja dece, izgreda zbog pijanstava, sitnih krađa. Stanovništvo je bilo veoma pošteno, dobrog vladanja, a neznatne prestupe je činila uglavnom mladež.
- U Sjedinjene Američke Države se odselilo 82 stanovnika mesta, a u istom periodu četiri je bilo u vojsci, tri na zanatu van sela i deset na službi van mesta. 1896–1911. godina Veliko obeležje mesta bile su migracije stanovništva uslovljene političkom i ekonomskom pozadinom. U periodu 1896–1911. godine iz mesta se iselilo 150 Srba, a doselilo 30, iselilo 18 Nemaca, a doselilo 173. Jedan stari zapis upozorava da se Srbi iseljavaju „iako imaju zemlju, a od Švaba odlaze samo bezemljaši”.
- U mestu se među Srbima rodilo 447 duša, a umrlo 393, dok se među katolicima rodilo 619, a umrlo 446 duša. U isto vreme venčano je 142 pravoslavna bračna para. 1905–1906. godina Izrađen je projekat za izgradnju sanatorijuma za tuberkulozne bolesnike u mestu, koji je trebalo da funkcioniše uz županijsku bolnicu u Velikom Bečkereku. Koliko nam je poznato, ova ideja je ostala u fazi projekta.
- Kafane u Begej Svetom Đurđu postoje još od XVIII veka, a prva kafana u srpskom vlasništvu otvorena je 1906. godine. Od tada, tradicionalni antialkoholičari, Srbi iz mesta, sve češće počinju da uživaju u dobroj kapljici. Već pred Prvi svetski rat dešavalo se da se neki meštani tokom nedelje, svetaca ili alvaluka tako napiju i zaborave da majke i žene moraju da po njih dolaze u kafanu.
- Mestu je dodeljena čast da se u njemu održi učiteljski zbor za Velikobečkerečki protoprezviterat.
- Kći vlasnika parnog mlina Hajdučke Vebera učila je kulinarstvo u Temišvaru. Vrativši se kući okupila je devojke oko sebe i naučila ih da prave torte po receptima iz Budimpešte i Beča.
- Većina srpskog muškog stanovništva je zbog trgovine sa katolicima iz mesta i okoline dobro govorila mađarski, nemački i rumunski jezik.
- Pogrešno je uverenje da male sredine ne obiluju velikim pričama, zanimljivim likovima, dogodovštinama i skandalima. Za žitelje našeg mesta veliku senzaciju predstavljalo je putovanje žene apotekara Šica i žene vlasnika drvare Vesterke u Rim na veliko javno bogosluženje koje je služio papa.
- Svako vreme donosilo je sa sobom posebnu modu, način nošenja detalja, frizure, ali se i sam fizički izgled ljudi menjao.
- Srbi iz mesta su bili srednjeg rasta, telesno zdravi i razvijeni. Paroh Nenad Barački je zabeležio da su u vreme njegovog rada u mestu muškarci stasom i likom bili lepši od žena.
- Pobožnost i poštovanje crkve kroz vekove deo su tradicije srpskog stanovništva Banata. Međutim, mesni sveštenici su se još početkom XX veka žalili da je verski osećaj stanovništva često formalan, izražen kroz poštovanje običaja, ali ne i dubok i prožet Svetim duhom. Stanovnici su uredno posećivali liturgije, „ali kakva vajda od svega toga kada je crkva najviše prazna, a vera mrtva i hladna. Crkvu većinom pohode stariji ljudi i žene. Mnogi parohijani razgovaraju u crkvi tokom bogosluženja”.
- Kada umre starešina ili starešinica domaćinstva, „sahranjuju ih često bez ikakve počasti, ne nose pokojnika u crkvu pod izgovorom da je išao u crkvu dok je bio živ”.
- Težak i pretežak je život ratara. Od proleća pa sve do jeseni treba strepeti za svako posejano zrno semena iz koga će izrasti blagonosni plod, dokaz postojanja ratara i zaloga za budućnost porodice. Stanovništvo našeg mesta bilo je poznato po velikoj vrednoći. Lenstvovanje se smatralo porokom i prezirano je. Zanimljivo je da su imućniji ljudi radili najviše, sami su obavljali, uz učešće cele porodice, najteže poslove. Komšije su se često međusobno nadmetale ko će pre i bolje obaviti svoje poslove, sve u cilju napretka porodice i samoga sela. Poneki su smatrali da seljani u svojoj vrednoći preteruju, jer „telu svom ne znaju odmora da dadu i često se tokom poljskih radova razbole i umru”.
- Mnogo pominjane vrline srpskog stanovništva sela pratile su i neke tipične negativne osobenosti ili, bolje rečeno, nedostaci. Ugledni domaćini i sveštenici često su upozoravali na mogućnost imovnog propadanja koje je za Srbe bilo posebno opasno zbog nemačkog okruženja. Kao uzroci imovnog stagniranja kod dela stanovništva navođeni su sledeći razlozi: rasipnost, preterani svatovski običaji, alvaluk, pijanstvo, parničenje, zaduživanje, potkradanje kuće, nemar, raseljavanje i, naravno, moda i pomodarstvo.
- U jeku Prvog svetskog rata, prinudno je sleteo avion koji je doživeo kvar na poljanu između našeg mesta i tadašnje Katarine (Ravnog Topolovca). Kakvu je senzaciju novo čudo tehnike izazvalo među neupućenim i nepoverljivim stanovnicima našeg sela govori stara priča da su deca i odrasli ljudi krenuli u susret avionu sa svećama u rukama, misleći da je na pitomu ravnicu sleteo anđeo ili neki od svetaca. Kada je pilot od krvi i mesa izašao iz kabine, nesporazum se završio, ali je ostala ova komična i simpatična priča da svedoči o večitoj ljudskoj začuđenosti pred novim i nepoznatim.
- Ministarstvo vera zabranilo je školskoj deci učešće na pogrebima, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo pravoslavnih vernika mesta. Iste godine preminuo je Dušan Bošković, dugogodišnji učitelj (1889–1910) i sam rodom iz mesta. 31. decembar 1921. Uoči dočeka Nove godine dogodio se neželjeni incident koji je mogao imati tragične posledice. Naime, dugotrajni sukob između Urbarijalne zajednice i opštine, u vezi s tim ko je nadležan da postavlja poljske čuvare, kulminirao je kada je grupa građana došla kod predsednika opštine i zatražila da se otpuste poljski čuvari koje je postavila opština i da za iduću godinu to pravo preuzme Urbarijalna zajednica. Pošto ih predsednik nije hteo primiti na razgovor, a uz to je pozvao žandarmeriju, članovi delegacije su zaključali kancelariju predsednika opštine i ključeve od nje predali beležniku. Utom je stigla žandarmerija kojoj je predsednik opštine zatražio da puca na okupljeni narod. Na sreću, priseban narednik žandarmerije nije poslušao predsednika opštine, te je sukob mirnim putem razrešen.
- Usled loših vremenskih uslova slabo je rodilo žito. Na parohijskoj sesiji bilo je svega četiri metra po lancu žita. Slame je takođe bilo malo, pa joj je cena jako porasla.
- Seoska slava Đurđevdan vekovima je svečano proslavljana uz prisustvo pravoslavnog naroda iz mesta i visokih gostiju. Proslavi 1924. godine prisustvovali su Svetislav Rajić, podžupan, i Mitranović, šef agrarnog ureda.
- Kroz selo je prošao Momčilo Ninčić, tadašnji ministar spoljnih poslova Kraljevine SHS i nosilac izborne liste u gornjem Banatu. 1924. godina Ni naše mesto nije bilo pošteđeno stranačkih političkih sukoba i intriga, karakterističnih za parlamentarni život Kraljevine SHS. Dugogodišnji predsednik opštine Milan Granić je na lični zahtev dobio opoziv sa dužnosti jer nije imao više ni želje ni volje da se bori sa stranačkim oponentima. Granić je prema sudu paroha Branka Petrovića bio „dobar i valjan predsednik opštine, koji ljubi svoju veru i državu, ali suviše mekan, bez ikakve energije”.
- Iz ruskog ropstva se vratio Joca Tucić, sin Tanasija Tucića, posle 12 godina provedenih u zarobljeništvu. On je od 1912. godine bio aktivan vojnik i kao takav učestvovao je u Prvom svetskom ratu kada je od strane Rusa zarobljen.
- Zima je bila duga i hladna. Led na Begeju dosegao je veliku debljinu. Selo je strahovalo od prolećnih poplava, ali do njih, srećom, nije došlo. 1930.godine Velika ekonomska kriza tridesetih godina ovog veka dovela je do velikog porasta cene zemljišta. U Begej Svetom Đurđu se za jedno jutro zemlje plaćalo 16.000–18.000 dinara.
- Komandir žandarmerijske stanice Veljko Đurđević izvestio je pretpostavljene da je na desnoj obali Begeja, između našeg sela i Malog Torka, nađen muški leš, dok je 1937. godine pronađen leš novorođenčeta ženskog pola. Ovo su samo karakteristični, ali ne i usamljeni slučajevi, zabeleženi u matičnoj knjizi umrlih.
- Poznati mesni krojač Franja Meng sašio je letnja odela za članove opštinske policije i poslužitelja po ceni od 300 dinara po komadu.
- Posle ubistva kralja Aleksandra u Marseju, političko stanje u celoj zemlji bilo je vrlo nestabilno. Posle sahrane kralja ujedinitelja 18. oktobara 1935. godine na Oplencu, u svim crkvama u zemlji održana su bogosluženja i zaupokojne liturgije. U našem mestu, u velikoj sali opštinske kuće, održana je komemorativna sednica uz učešće svih nacionalnosti. Od dana pogibije kralja pa sve do sahrane, dakle punih osam dana, tri puta dnevno zvonila su crkvena zvona po pola sata u znak opštenarodne žalosti. Zaupokojna liturgija održana je u mestu ponovo 6. aprila iste godine i na nju je došlo puno naroda, bez obzira na razliku u veri i nacionalnosti.
- Da jedno obično krečenje fasade može da preraste u neverovatan događaj i seoski skandal, potvrđuje događaj koji se odnosi na prvo krečenje pravoslavne crkve žutom bojom. Naime, nekoliko članova Crkvenog odbora je, mimo ostalih članova, donelo odluku i angažovalo majstora da crkvu spolja okreči žutom bojom. Da li je volja božja u pitanju ili kakav drugi racionalniji razlog, tek fasada hrama, i pored više pokušaja, nije upijala, za mnoge tada, neprikladnu boju.
- Steva Bečejac je sa četrnaest godina oboleo od dijabetesa. Sam je sebi davao insulin. Za vreme Drugog svetskog rata je trampio hranu za dragoceni insulin. Inače je bio poznat kao seoski harmonikaš.
- Naše mesto je izgubilo dva za selo značajna čoveka. Paroh Branko Petrović, dugogodišnji sveštenik i veroučitelj, umro je posle dugotrajne bolesti i sahranjen u mestu, dok je bivši višegodišnji učitelj i upravnik škole Vasa Todić preminuo u Andrijevcu (danas Aradac). Obojica su ispraćena sa velikim poštovanjem, ostavši u dugotrajnom sećanju meštana.
- Naša pravoslavna crkva je građena, usled nedostatka materijalnih sredstava, čak 29 godina, a u XIX i HH veku često je popravljana i adaptirana. Pred rat, izvršena je generalna opravka hrama i spolja i iznutra. Toranj je prekriven novim plehom, što je koštalo 7.600 dinara, a krečenje spoljne fasade koštalo je 4.500 dinara. Tesari su zamenili grede na krovu, postavili stepenice koje vode u toranj i pretresli crep krova, što je koštalo crkvu 3.987 dinara. Ova detaljna popravka crkve iznosila je ukupno 16.087dinara.
- Prirodne nepogode, nepažnja pri radu i davljenje najčešći su uzroci nesrećnih slučajeva koji su rezultirali smrću. U matičnim knjigama umrlih zabeleženi su krajem tridesetih godina prošlog veka sledeći slučajevi: Sava Vujadin, sluga, umro od udara groma 1937. godine; Miroslav Katić, trgovački pomoćnik, udavio se u Begeju 1937. godine; Krešimir Kovač, šegrt električne centrale, umro od udara električne struje 1938. godine.
- Poznato je da u Vojvodini samoubistva nisu retka pojava. Uzroci su razni, kao i sredstva kojim se izvršava ovaj očajnički čin. Najčešće se u Begej Svetom Đurđu za čin samoubistva koristilo vešanje, potom trovanje, a na kraju vatreno oružje. Socijalni status samoubica bio je raznovrstan, te imamo počinioce od prosjaka preko domaćica, apotekara pa čak i do studenta teologije. Prva polovina XX veka Nesrećni slučajevi, samoubistva, čedomorstva, ali i ubistva sastavni su deo života velike seoske zajednice iako, izraženo procentualno, ona predstavljaju veoma mali broj. Tridesetih godina minulog veka žrtve ubistva bili su crkveni pojac Alojz Masang, ratar Petar Sinević, ratar Žarko Granić. Prva polovina XX veka U Begej Svetom Đurđu mešoviti brakovi bili su prava retkost. Tokom jedne decenije prosečno je zasnivan jedan do dva mešovita braka između pravoslavnih i katolika i obrnuto.
- Srpska pravoslavna crkva je počela da uredno vodi crkvene knjige od 1779. godine. U njima su nam sačuvana najstarija zabeležena prezimena stanovnika mesta. Godinama potom, usled različitih razloga, posebno zbog iseljavanja iz mesta, osnovni sloj stanovništva s kraja XVIII veka se gubi. Do danas su se u mestu zadržale samo porodice: Anučin, Bečejac, Bogdanov, Bokšan, Katić, Krecul, Lazarov, Lackov, Markov, Moldovan, Pavlov, Piperski, Popov, Petrov, Reljin, Sič, Stepanov, Stojančul, Tešin i Tucić.
- U našem, kao i mnogim drugim banatskim selima, bio je običaj da gotovo svaka porodica ima karakterističan nadimak po kome je češće i bila poznata. Nadimci su davani prema mestima iz kojih su se porodice doselile, karakternim osobinama, zanatu kojim su se njeni članovi bavili. Poznati porodični nadimci u našem mestu bili su: Cugun, Brdarov, Dugaljov, Drndar, Ivadanski, Kozini, Tokini, Čorejin, Popin i Novobanaćanin.
- Nemačka i srpska deca su se u međuratnom periodu, po povratku iz škole, često prepirala i u tim dečjim sukobima na nacionalnoj osnovi nikle su i ove pesmice-rugalice: Rac, Rac, magarac; Švab, Švab, kelerab, dereš nos, ješ sos.
- Krsta Reljin, vlasnik drvare i dućana, inače Itebejac poreklom, bio je u međuratnom periodu jedan od imućnijih ljudi u mestu. Često je govorio prijateljima da pametan živi dokle hoće, a lud dokle mora. Sledeći svoju misao okončaće život samoubistvom.
- U Begej Svetom Đurđu su bogatije kuće imale bazen u kome se skupljala kišnica, i kojom se posle prao veš i obavljali kućni poslovi. Domaćice su crnim lukom ribale drveni patos da bi se lepo žutio. Kafa se pravila od ječma i pila se s mlekom, dok se hleb mesio dva puta nedeljno i pekao u pećima ili kod pekara.
- Peter Simon je potekao iz siromašne zemljoradničke porodice iz mesta. Njegov otac Tupert bio je u selu omiljen kao dobar čovek, ali i kao stručnjak za nameštanje kostiju posle preloma. Ženidbom sa bogatom udovicom iz kuće Bajerovih, Peter Simon je počeo da napreduje i da se bogati. Izgradio je veliki poslovni prostor na mestu gde se danas nalazi Dom kulture, u okviru koga je postojala velika trgovina mešovite robe, gostionica, sala za igranke, bioskop i prostorije koje je davao privatnicima (zanatlijama i udruženjima) u zakup.
- Zemljoradnik Milivoj Milić, jedan od osnivača FK Begej i njegov dugogodišnji igrač, odigrao je kao bek 800 utakmica. Pored igranja u timu, istakao se sakupljanjem priloga za klub.
- U noći između 25. i 26. aprila 1940. godine u selu se srušila rimokatolička crkva, koja se nalazila na mestu gde je danas izgrađena zgrada opštine. Crkva je bila sagrađena 1836. godine od naboja, a prilikom pada srušila se samo lađa, dok je toranj, sagrađen od opeke, ostao neoštećen. Do obrušavanja objekta došlo je usled razlaganja zemljišta jer je teren na kom je crkva bila podignuta bio vrlo nizak i vlažan. Žrtava, srećom, nije bilo.
- Opštini Begej Sveti Đurađ je dodeljeno 508 jutara i 1.036 kvadratnih hvati zemlje koja je oduzeta od opštine Jankov Most.
- Begej Sveti Đurađ je posle završetka Drugog svetskog rata kolonizovan stanovništvom iz Bosanske Krajine. Prema parohu Branku Đakovačkom, doseljenici su pokazivali veliku ljubav prema svetoj veri i svetoj crkvi, decu su uredno krstili i pričešćivali se u velikom broju.
- Jaša Krecul je umro 1970. godine, poživevši 97 godina. Putovao je po mnogim zemljama, puno radio, ali je zato samo jednom u životu bio gripozan i to u XIX veku, kada je imao 18 godina.
Galerija
KONTAKTIRAJTE NAS
Kliknite na kovertu
