Сточарство у Бегеј Светом Ђурђу крајем 19. века

Сточарство је дуго времена било уз земљорадњу најважнија пољопривредна грана у месту. Међутим, услед разарања пашњака и интезивирања ратарства, оно губи на значају. У Бегеј Светом Ђурђу становништво се највише бавило узгајањем оваца расе цигаја. Њихова намена била је вишеструка, јер се поред млека и меса добијала кожа и вуна. Према попису из 1878. године у месту је било: 784 оваца, 614 свиња, 504 коња и 203 говеда.

Према правилима општине Бегеј Свети Ђурађ из 1890. године, сваки становник је могао пуштати своју стоку на испашу само под наџором најамљеног пастира и на месту које одреди општинска власт. Приватна лица су плаћала општини за ово 5 форинти по животињи, а овај приход општина је користила за плаћање државних приреза. Општина је имала бикарницу у власништву у којој је одгајана стока за приплод и била је ангажовала првог ветеринара у месту 18. јануара 1890. године, за плату од 300 форинти годишње. Те 1890. године, општина је поседовала 3 пастува, 6 бикова и 6 нераста. Они су се хранили сеном или муваром, кукурузом, прекрупом, јечмом и зоби, а током лета детелином.

По попису из 1896. године, општина Бегеј Свети Ђурађ је поседовала: 922 коња, 542 говеда, 912 свиња, 1777 оваца, 4 магарца, 35 коза и 19 кошница са пчелама, а 1899. године купљено је прво ждребе марке нонијус. Бикови су били расе симентал, а краве увезене из Швајцарске. Такође, тих година су гајене и свиње, беркширске и јоркширске расе.