Бегеј Свети Ђурађ – Седиште СРЕЗА

Након Аустро-угарске нагодбе 1867. године, која је била договор бечког двора и Мађара око преуређења Хабзбуршке монархије, извршена је нова територијално-административна организација.

Бегеј Свети Ђурађ је припадао Торонталској жупанији која је била управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (14-16. век), Хабзбуршке Монархије (између 18. и 20. века), а потом и покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1919. године). Управно седиште Торонталске жупаније било је смештено у Великом Бечкереку (данашњи Зрењанин).

Торонталска жупанија је 1871. године била подељена на четрнаест срезова. Тада је Бегеј Свети Ђурађ први пут у својој историји постао седиште среза и обухватао је следећа места: Зварњак и Рогенсдорф (Банатски Душановац), два насеља спојена у данашњи Банатски Двор, Katharinfeld (данашњи Равни Тополовац), као и два насељена места Мали Торак и Велики Торак, која су средином прошлог века спојена у једно насеље тада названо Бегејци, а данашњи Торак.

Бегеј Свети Ђурађ је био седиште среза у периоду од 1871. до 1877. године, када је због смањења броја срезова и поновном реорганизацијом у Торонталској жупанији био укинут. Последњи срески начелник био је др Себо Чолаковић.