Почеци Фудбала у Бегеј Светом Ђурђу

Немачка омладина је крајем 30-их година прошлог века формирала ФК Олимпија, док су српски младићи играли фудбал по травнатој површини испред некадашње зграде апотеке. Идеја о оснивању клуба међу српским младићима потекла је током једног разговора на клупи. Понесени жељом…

Прочитај вишеПочеци Фудбала у Бегеј Светом Ђурђу

Саобраћај у Бегеј Светом Ђурђу

У XIX веку путеви су грађени тако што су насипани коровом, травом и земљом, а на рубовима су копани јендеци за одвод воде. Ширина путева обично је била 6 хвати. На овај начин грађена су три поштанска пута 1830. године,…

Прочитај вишеСаобраћај у Бегеј Светом Ђурђу

Електрификација Бегеј Светог Ђурђа

Општина Бегеј Свети Ђурађ је 1930. године расписала конкурс за електрификацију места, на који се пријавило више фирми. Најпознатије је било предузеће „Волта“ из Петровграда, али пошто је оно тражило од општине да трајање концесије за електричну енергију буде 35…

Прочитај вишеЕлектрификација Бегеј Светог Ђурђа

Улазак српске војске у Бегеј Свети Ђурађ 1918. године

Од сабора у Баји 1694. године, преко Темишварског сабора 1790. године, Срби су кроз историју одувек тражили посебну територију и аутономију у оквиру Хабзбуршке монархије, Аустријског царства и Аустро-угарске монархије. На Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. године, установљено је…

Прочитај вишеУлазак српске војске у Бегеј Свети Ђурађ 1918. године

Сточарство у Бегеј Светом Ђурђу крајем 19. века

Сточарство је дуго времена било уз земљорадњу најважнија пољопривредна грана у месту. Међутим, услед разарања пашњака и интезивирања ратарства, оно губи на значају. У Бегеј Светом Ђурђу становништво се највише бавило узгајањем оваца расе цигаја. Њихова намена била је вишеструка,…

Прочитај вишеСточарство у Бегеј Светом Ђурђу крајем 19. века

Жетва у Бегеј Светом Ђурђу

Жетвени радови у Бегеј Светом Ђурђу су почињали већ крајем јуна месеца, а жетва јечма, зоби и пшенице је била веома тежак посао, који се обављао од свитања до сумрака и тај посао је захтевао вештину и брзину. Пре два…

Прочитај вишеЖетва у Бегеј Светом Ђурђу

Школство на српском језику у Бегеј Светом Ђурђу од 1758. године

Љубазношћу наше Љубице Будаћ, историчара и архивског саветника у Архиву Војводине, дошли смо до најновијих информација о школству у Бегеј Светом Ђурђу. Наиме, школство на српском језику у Бегеј Светом Ђурђу се помиње знатно раније, него што смо до сада…

Прочитај вишеШколство на српском језику у Бегеј Светом Ђурђу од 1758. године

Злата Марков Барањи

Злата Марков Барањи (Бегеј Свети Ђурађ, 17. март 1908 — Нови Сад, 15. март 1986), била је српска и југословенска вајарка. У свом родном Бегеј Светом Ђурђу веома цењена, вајарка је изнад улаза у Храм Светог великомученика Георгија урадила рељефну…

Прочитај вишеЗлата Марков Барањи

Циркуларни протокол места Бегеј Светог Ђурђа

Циркуларни протокол вођен у периоду од 1863. до 1894. године представља драгоцени извор за проучавање црквеног и друштвеног живота Срба у 19. веку у Бегеј Светом Ђурађу, али и на целој територији Карловачке митрополије. Циркуларни протокол је била дужна да…

Прочитај вишеЦиркуларни протокол места Бегеј Светог Ђурђа

Катарина Шрат – „Некрунисана царица Аустрије“

Катарина Шрат (11. септембар 1853 — 17. април 1940) била је чувена аустријска глумица која је постала „некрунисана царица Аустрије“ као повереница цара Франца Јосифа. Катарина је била мајка Антона Киша, последњег члана породице Киш који је живео у Бегеј…

Прочитај вишеКатарина Шрат – „Некрунисана царица Аустрије“