Улазак српске војске у Бегеј Свети Ђурађ 1918. године

Од сабора у Баји 1694. године, преко Темишварског сабора 1790. године, Срби су кроз историју одувек тражили посебну територију и аутономију у оквиру Хабзбуршке монархије, Аустријског царства и Аустро-угарске монархије. На Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. године, установљено је…

Прочитај вишеУлазак српске војске у Бегеј Свети Ђурађ 1918. године

Сточарство у Бегеј Светом Ђурђу крајем 19. века

Сточарство је дуго времена било уз земљорадњу најважнија пољопривредна грана у месту. Међутим, услед разарања пашњака и интезивирања ратарства, оно губи на значају. У Бегеј Светом Ђурђу становништво се највише бавило узгајањем оваца расе цигаја. Њихова намена била је вишеструка,…

Прочитај вишеСточарство у Бегеј Светом Ђурђу крајем 19. века

Жетва у Бегеј Светом Ђурђу

Жетвени радови у Бегеј Светом Ђурђу су почињали већ крајем јуна месеца, а жетва јечма, зоби и пшенице је била веома тежак посао, који се обављао од свитања до сумрака и тај посао је захтевао вештину и брзину. Пре два…

Прочитај вишеЖетва у Бегеј Светом Ђурђу

Школство на српском језику у Бегеј Светом Ђурђу од 1758. године

Љубазношћу наше Љубице Будаћ, историчара и архивског саветника у Архиву Војводине, дошли смо до најновијих информација о школству у Бегеј Светом Ђурђу. Наиме, школство на српском језику у Бегеј Светом Ђурђу се помиње знатно раније, него што смо до сада…

Прочитај вишеШколство на српском језику у Бегеј Светом Ђурђу од 1758. године

Злата Марков Барањи

Злата Марков Барањи (Бегеј Свети Ђурађ, 17. март 1908 — Нови Сад, 15. март 1986), била је српска и југословенска вајарка. У свом родном Бегеј Светом Ђурђу веома цењена, вајарка је изнад улаза у Храм Светог великомученика Георгија урадила рељефну…

Прочитај вишеЗлата Марков Барањи

Циркуларни протокол места Бегеј Светог Ђурђа

Циркуларни протокол вођен у периоду од 1863. до 1894. године представља драгоцени извор за проучавање црквеног и друштвеног живота Срба у 19. веку у Бегеј Светом Ђурађу, али и на целој територији Карловачке митрополије. Циркуларни протокол је била дужна да…

Прочитај вишеЦиркуларни протокол места Бегеј Светог Ђурђа

Катарина Шрат – „Некрунисана царица Аустрије“

Катарина Шрат (11. септембар 1853 — 17. април 1940) била је чувена аустријска глумица која је постала „некрунисана царица Аустрије“ као повереница цара Франца Јосифа. Катарина је била мајка Антона Киша, последњег члана породице Киш који је живео у Бегеј…

Прочитај вишеКатарина Шрат – „Некрунисана царица Аустрије“

Предузеће „Планта“ за лековито биље

Предузеће „Планта“ основао је 1892. године угледни месни апотекар Карл Сердехељи као предузеће за „сабирање и прераду лековитог биља“. Становници Бегеј Светог Ђурђа су на пашњацима и лединама брали лековите траве (камилицу, црни и бели слез, булку, хајдучку траву, мајчину…

Прочитај вишеПредузеће „Планта“ за лековито биље

Племићка породица Киш која је поседовала Бегеј Свети Ђурађ 108 година (1781 – 1889)

Да би се попунила осиромашена државна благајна која се испразнила у ратовима против Турске, бечки двор је после ослобађања Баната од турске власти дозволио продају 164 банатска села, која су до тада била камерална добра самог цара. Организоване су јавне…

Прочитај вишеПлемићка породица Киш која је поседовала Бегеј Свети Ђурађ 108 година (1781 – 1889)

Прва бициклистичка трка у Бегеј Светом Ђурђу

Према писању тадашње локалне штампе, у Бегеј Светом Ђурађу је 1896. године основано Бициклистичко удружење „Бегеј Свети Ђурађ“. Исте године основана су бициклистичка удружења у Великом Бечкереку (Зрењанин), Вршцу и Панчеву, тако да Бегеј Свети Ђурађ није заостајао за тадашњим…

Прочитај вишеПрва бициклистичка трка у Бегеј Светом Ђурђу