Радомир Антић је рођен у Житишту мало после завршетка Другог светског рата у колонистичкој породици. Отац Јово био је пореклом из Јање, близу Бијељине у Босни и Херцеговини. Када је Радомир имао шест година, породица се преселила у Ужице, где…
Радослав Бечејац Заза рођен је у Бегеј Светом Ђурђу 1941. године. Фудбалску каријеру је започео као петнаестогодишњак у омладинској екипи зрењанинског Пролетера, а потом је играо у првој постави тима. Каријеру је даље наставио у београдском Партизану, за који је…
Бошко Шево је рођен у Житишту 1948. године. Средњу школу за примењену уметност у Новом Саду завршио је 1967. године. На Академији (данас факултету) примењених уметности у Београду, Одсек примењене графике, дипломирао је 1974. године на визуелним комуникацијама у класи…
Др Тоша Пиперски је рођен у Бегеј Светом Ђурђу и ту је провео првих неколико година живота. Породица се потом сели у Српски Итебеј, где је отпочео школовање, а наставља га и завршава у родном селу. После завршетка гимназије у…
Прва ватрогасна друштва у Војводини оснивана су овим редом: Велики Бечкерек 1868. године, Панчево 1871. године, Нови Сад 1872. године, Сомбор 1873. године, Сента 1874. године, Кикинда 1875. године, Бегеј Свети Ђурађ 1889. године. Организација добровољних ватрогасних друштава је била…
Прва крчма у Бегеј Светом Ђурђу помиње се крајем 18. века, када су велепоседници из породице Киш продавали право на крчмарење. Према доступним изворима, познато нам је да је у периоду све до 1851. године постојала крчма (гостионица) која је…
Немачка омладина је крајем 30-их година прошлог века формирала ФК Олимпија, док су српски младићи играли фудбал по травнатој површини испред некадашње зграде апотеке. Идеја о оснивању клуба међу српским младићима потекла је током једног разговора на клупи. Понесени жељом…
У XIX веку путеви су грађени тако што су насипани коровом, травом и земљом, а на рубовима су копани јендеци за одвод воде. Ширина путева обично је била 6 хвати. На овај начин грађена су три поштанска пута 1830. године,…
Општина Бегеј Свети Ђурађ је 1930. године расписала конкурс за електрификацију места, на који се пријавило више фирми. Најпознатије је било предузеће „Волта“ из Петровграда, али пошто је оно тражило од општине да трајање концесије за електричну енергију буде 35…
Од сабора у Баји 1694. године, преко Темишварског сабора 1790. године, Срби су кроз историју одувек тражили посебну територију и аутономију у оквиру Хабзбуршке монархије, Аустријског царства и Аустро-угарске монархије. На Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. године, установљено је…