Почеци Фудбала у Бегеј Светом Ђурђу
Немачка омладина је крајем 30-их година прошлог века формирала ФК Олимпија, док су српски младићи играли фудбал по травнатој површини испред некадашње зграде апотеке. Идеја о оснивању клуба међу српским младићима потекла је током једног разговора на клупи. Понесени жељом и оптимизмом, после свега неколико месеци, ови идејни творци формирали су клуб 1930. године и дали му име Спортски клуб „Соко“. Одлуком среског начелника клуб је убрзо морао променити име, јер је већ постојало регистровано Соколско друштво и стога играчи мењају име у СК Бегеј.
Прву утакмицу СК Бегеј је одиграо против Олимпије, а ова фудбалска утакмица је због националне подвојености међу тимовима, била за цело наше место више од игре, а завршила се убедљивом победом Бегеја са 11:О. Овај шенђурски дерби је био преломан за даљи развој фудбалског живота у месту, пошто је после дербија више играча из Олимпије прешло у Бегеј, попут Лориса, Елмера, Цимера, Ђуле и Иже Молнара. Оснажен овим појачањима, Бегеј је био у стању да почне са озбиљним тренинзима и јачим утакмицама, али пре свега, било је неопходно изградити фудбалски терен. Није се дуго оклевало, тако да је већ 1931. године одузет део од општинског парка и део башта околних кућа и изграђен леп терен. У овим радовима је путем мобе учествовало цело село. Игралиште је било ограђено, док је за свлачионицу одређена гостионица „Бела Лађа“, власника Јоце Борзона.
Утакмице су тада игране у оквиру четврте регије против тимова Грађанског из Јаше Томића, Тителског АК и Арадачке Славије. На гостовања су играчи путовали запрежним колима, камионом и путничким бродом. Дуго је памћено гостовање шенђурских фудбалера у Дебељачи. То је било најдаље путовање играча на једну утакмицу, али труд се исплатио, јер су наши утакмицу добили са 4:1.
Управу клуба по оснивању чинили су:
Захарије Степанов – председник,
Антон Менг – потпредседник,
Мита Марков – потпредседник,
Каменко Бечејац – секретар,
Јохан Вестер – благајник.
Чланови управног одбора: др Радиша Остојић, Бранко Јовановић, др Јакоб Вакер, Пеја Милић, Михајло Пајерле, Мозес Вебер, Чеда Пиперски, Сима Бечејац и Јоца Борзон.
