Саобраћај на каналу Бегеј

Канал Бегеј је био главни пут за транспорт робе у овом делу Баната све до друге половине 19. века.

За скоро два века, превезено је на стотине хиљада тона различите робе и неколико милиона путника. Водени саобраћај је био најлакши начин транспорта који је повезивао Темишвар, Велики Бечкерек и друге градове у Банату, даље ка западној Европи. Уторак и четвртак су били пазарни дани у Темишвару, када су многи сељаци из Бегеј Светог Ђурађа управо Бегејом односили робу на темишварску, али једном недељно и на бечкеречку пијацу. Године 1930. на Бегеју су могли да плове бродови и до 70м дужине са 50 натоварених вагона, а дубина воде је била обезбеђена преводницама. Само 1937. и 1938. године је превезено више од 700 хиљада тона робе.

Канал Бегеј је био важан и за превоз путника, а незаобилазно је било веома прометно пристаниште у Бегеј Светом Ђурађу. Путнички саобраћај који се одвијао између Великог Бечкерека и Темишвара, за данашње појмове достигао је врхунац од скоро невероватних 500.000 путника те 1944. године и то са у просеку 1.350 продатих карата дневно, а редовне вожње су настављене све до 1966. године.