ПРАВОСЛАВНА СРПСКА ПАРОХИЈА У БЕГЕЈ СВ. ЂУРЂУ КРАЈЕМ 1908. ГОДИНЕ
Прву књигу о месту Бегеј Светом Ђурђу, написао је парох Ненад Барачки 1908. године. На 105 страница текста, аутор је обухватио историјски период развоја села дуг седам векова, односно од првог писаног помена 1319. године до 1908. године.
Тиме је пре више од једног века овај парохијски свештеник, који је провео свега четири године у службовању (1907-1910), оставио немерљив траг и значај у историји нашег села, на чему смо му неизмерно захвални. Књига се састоји из седам поглавља, а ми ћемо вам у неколико делова представити увод и прво поглавље књиге. Уколико након ових редова пожелите да прочитате целу књигу, исту можете потражити у Библиотеци „Бранко Радичевић“.
Место Бегеј Свети Ђурађ је општина у лепој и милој нам домовини Угарској, жупанији торонталској, срезу велико-бечкеречком. У црквено-автономним пословима потпада под православну српску митрополију карловачку, епархију темишварску, протопрезвитерат велико-бечкеречки.
Лежи на левој страни Бегеја, југозападно од Темишвара а североисточно од Вел. Бечкерека, на главном друму између Вел. Бечкерека и Жомбоља, као и на жељезничкој прузи, која везује Вел. Бечкерек са Жомбољом.
Броји око 600 кућних бројева и близу 3.000 становника, од којих су 1.042 (скоро 36%) православни Срби, 1.842 (63%) римокатолици Немци, око 22 (3/4%) Јевреја и 10-12 (1/4%) душа других вероисповести.(Најстарије доба). По народном предању, које постоји међу овдашњим Србима, Бегеј Свети Ђурађ је још у најдавнијој прошлости било чисто српско место, што у неколико показује и сама прича о њиховом постанку. У народу се приповеда, како се у ово место доселила прво и прво нека породица Ђурђевих, од које је остало две јетрве удовице по имену Ката и Грана, чији су мужеви изумрли или ваљда у ратовима погинули. Катини синови прозваше се Катићи, а Гранини синови Гранићи. Ове две породице су и данас бројно готово најјаче, тако, да Катића има 21, а Гранића 11 кућа.
Значајно је још и то, да обе ове породице светкују као кућевнога свеца – свечарство – св. Ђурђа (23. априла), да је и правосл. српска црква овдашња посвећена св. Ђурђу, услед чега је сасвим вероватно и могуће извести закључак, да је по породици Ђурђевих (потоњи Катићи и Гранићи), која је светковала св. Ђурђа, и храм божији посвећен св. Ђурђу а и само ово место добило своје име: Св. Ђурађ (Ст. Ђурађ). А зато, што лежи поред Бегеја, зове се: Св. Ђурађ на Бегеју, или данас: Бегеј Свети Ђурађ.
