1.0Begej Sveti Đurađ 1319https://begejsvetidjuradj1319.orgbegejsvetidjuradj1319https://begejsvetidjuradj1319.org/index.php/author/begejsvetidjuradj1319/rich600338<blockquote class="wp-embedded-content" data-secret="LgriLUW466"><a href="https://begejsvetidjuradj1319.org/index.php/begej-sveti-djuradj-istorijat/">Бегеј Свети Ђурађ – Историјат</a></blockquote><iframe sandbox="allow-scripts" security="restricted" src="https://begejsvetidjuradj1319.org/index.php/begej-sveti-djuradj-istorijat/embed/#?secret=LgriLUW466" width="600" height="338" title="„Бегеј Свети Ђурађ – Историјат“ — Begej Sveti Đurađ 1319" data-secret="LgriLUW466" frameborder="0" marginwidth="0" marginheight="0" scrolling="no" class="wp-embedded-content"></iframe><script> /*! This file is auto-generated */ !function(d,l){"use strict";l.querySelector&&d.addEventListener&&"undefined"!=typeof URL&&(d.wp=d.wp||{},d.wp.receiveEmbedMessage||(d.wp.receiveEmbedMessage=function(e){var t=e.data;if((t||t.secret||t.message||t.value)&&!/[^a-zA-Z0-9]/.test(t.secret)){for(var s,r,n,a=l.querySelectorAll('iframe[data-secret="'+t.secret+'"]'),o=l.querySelectorAll('blockquote[data-secret="'+t.secret+'"]'),c=new RegExp("^https?:$","i"),i=0;i<o.length;i++)o[i].style.display="none";for(i=0;i<a.length;i++)s=a[i],e.source===s.contentWindow&&(s.removeAttribute("style"),"height"===t.message?(1e3<(r=parseInt(t.value,10))?r=1e3:~~r<200&&(r=200),s.height=r):"link"===t.message&&(r=new URL(s.getAttribute("src")),n=new URL(t.value),c.test(n.protocol))&&n.host===r.host&&l.activeElement===s&&(d.top.location.href=t.value))}},d.addEventListener("message",d.wp.receiveEmbedMessage,!1),l.addEventListener("DOMContentLoaded",function(){for(var e,t,s=l.querySelectorAll("iframe.wp-embedded-content"),r=0;r<s.length;r++)(t=(e=s[r]).getAttribute("data-secret"))||(t=Math.random().toString(36).substring(2,12),e.src+="#?secret="+t,e.setAttribute("data-secret",t)),e.contentWindow.postMessage({message:"ready",secret:t},"*")},!1)))}(window,document); </script> https://begejsvetidjuradj1319.org/wp-content/uploads/2023/02/bsdj-logo.png12801600БЕГЕЈ СВЕТИ ЂУРАЂ 1319–1947. – СВЕТИ ЂУРАЂ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ – Најстарији сачувани писани историјски извор о месту Свети Ђурађ датира од 27. јуна 1319. године. Реч је о даровној повељи којом је мађарски краљ Карло Роберт Анжујски (1228–1342) поклонио места Свети Ђурађ (Zenthgyurgh), Итебеј (Ithebew), Идварнак (Wduarnok), Харумдску (Harumdersk) и пустару Вида (Wyda) управнику (кастелану) тврђаве Иљед Тамашу Карталију и његовом брату Етелу. Имања су поклоњена „на вечни посед у замену за њихову верну службу”. Краљ је потврдио даровну повељу 23. јануара 1326. године. Породица Картали је била пореклом из места Картал у региону Галгамента у близини Будимпеште. Племићки предикат од Иљеда (иљедски) браћа су добила према поседу Ilyéd и помињу се као „magister Thomas castellanus de Ilyed et Ethele fr. еiusdem de Karthal”. Повеља о даривању Светог Ђурђа и осталих места у постојећим границама преписана је и потврђена од стране угарског краља Карла Роберта Анжујског 23. јануара 1326. године. Како се у повељи из 1319. године наводи, браћа Картали су добила у посед већ постојећа места, међу којима и Свети Ђурађ тако да 1319. годину можемо узети као годину првог помињања места Свети Ђурађ у писаним изворима, али не и као годину настанка места. Нема података када је наше место настало, али с обзиром на то да се Итебеј и Пардањ (Међа) помињу у XIII веку као места у којима се налазе католички манастири, могуће је да је и Свети Ђурађ прве зачетке насеља имао у том периоду. Село се у средњем веку налазило на обали Старог Бегеја. На археолошком локалитету Велика умка пронађени су налази који сведоче о дугом боравку људи на овом терену – од бронзаног доба, преко халштата до средњег века. Почетком XX века на Великој је испод површине земље пронађено много цигала, један тесани камен, те много костију за које се претпоставља да су из гробница у некадашњој цркви или из гробља око ње. Такође, сељаци су орући пронашли доста остатака фрагмената посуда од керамике светлосмеђе боје. На археолошком локалитету Старо село су сељаци приликом орања пронашли више комада чанкастих бронзаних новчића које је ковао угарски краљ Стефан IV (1133–1165) и један оштећени бронзани крст, што може указивати на XII век као на време настанка села. Не знамо како је село изгледало, колико је било становника и које националности, али на основу археолошких испитивања других сеоских заједница можемо донети неке опште закључке. Просечно село у том периоду имало је од 20 до 40 породица, односно око 100 до 200 становника. У то време село је било раштркано на обали Бегеја и куће су биле удаљене 50 до 100 метара једна од друге. Куће су грађене у виду полуземуница како би се становништво заштититило од јаких ветрова, а услед недостатка камена и дрвета као грађевинског материјала. Кућа се састојала од једне просторије, код богатијих две. Имала је земљану пећ и под је био набијен, сачињен од жутог леса. Део куће или окућнице биле су јаме које су служиле као складишта, посебно за житарице. Није познато ни где је породица Картали живела, али властелински двор им је због добрих саобраћајних веза сигурно био у Светом Ђурђу или Итебеју, по коме су касније носили племићки предикат од Итебеја. Локалитет Старо село, делови камене пластике са локалитета старе цркве Мало знамо о изгледу ових дворова и њиховом економском устројству, осим да су грађени на узвишењима од дрвета или цигала и камена. У насељу је постојала црква која је била окружена некрополом у којој су сахрањивани становници села. Становништво се бавило сточарством и земљорадњом, највише производњом житарица. У селима је живео мали проценат занатлија који су обављали послове за потребе властелинског поседа. Од XIII века све већи број сељака добија земљиште на обраду, с правом оснивања сопствених домаћинстава и породица. Крајем XIV века сељаци стичу право да наслеђују имања, одсељавају се уколико плате селидбену таксу (terragium). Такође, сеоске општине су могле самостално, без мешања феудалца, бирати сеоског кнеза, као и чланове сеоског савета. Путева у данашњем смислу није било и саобраћај се одвијао земљаним путевима који су били најкраћи пролази између пловних подручја река. Бечкерек се налазио на раскршћу копнених путева од којих га је један повезивао са насељима са средњег и горњег тока Бегеја (Светим Ђурђем, Итебејем, Хетином и др.). Транспорт копненим и речним путевима наплаћивао се на речним прелазима, скелама, мостовима и др. Бегеј се у XV веку могао прећи на мосту код Бечкерека и на скелама код Светог Ђурђа и Ечке, где се наплаћивала скеларина (tributum portus), што нам сведочи о пловности Бегеја у то време. Наиме, познато је да се Бечкерек у средњем веку налазио на раскршћу копнених путева. Један од њих је ишао од Јанкахиде (Iwankahyda) и повезивао је трговиште Бечкерек са насељима са средњег и горњег тока Бегеја као што су Свети Ђурађ, Итебеј, Хетин и др. Свети Ђурађ и околна села, које су браћа Картал добила 1319. године, били су на честом удару и покушају присвајања од стране разних феудалних породица које су користиле немире у држави изазване сукобом владара са одметнутим феудалцима. Тако је током 1341. године феудалац Пал Мађар заузео Харумдерск и пустару Вида. Етел Картал је у жалби предочио краљу Карлу Роберту повељу из 1319. године којом су Свети Ђурађ и друга места даровани породици Картали. Пал Мађар се после тога морао повући и краљ је новом дипломом од 10. фебруара 1341. године овај простор вратио „сину Берталана Картала, господару Етелу” на „вечни посед и за верну службу”. У историјским изворима најсадржајније је документован оружани напад на Свети Ђурађ (Scengurg) који је извршен 1342. године из Бечкерека. Наиме, бечкеречки кнез Домокош Вамуш је 21. новембра 1342. године са мањом групом својих присталица из Бечкерека напао Свети Ђурађ у време одржавања вашара и опљачкао га. Разлози за овај напад нису познати. Нападачи су прекинули вашар, срушили и на комаде искидали сеоски крст, који је служио као знак да село плаћа порез (signum tributi videlicet crucem confregissent). Потом су провалили у општинску кућу где се прикупљао порез (in domo ipsius tributi) и покупили сав готов новац (у износу од 3.000 сребрних денара), 500 комада соли и три брода натоварена житарицама,